Mural „Flowers“ u Beogradu: kada se grad odjednom nasmeje.

Postoje mesta gde grad ne živi — nego samo prolazi.
Autokomanda je baš takva: raskrsnice, tokovi automobila, brzi koraci, misli „da stignem“. I upravo tu mi je bilo važno da ostavim ne reklamu i ne još jednu sivu površinu, već malo života — nešto što radi bez reči.
Tako je nastao mural „Flowers“ — oslikavanje za Kafeteriju na Autokomandi, Beograd.

Zašto baš cveće?

Cveće u gradu je uvek poruka o jednoj jednostavnoj stvari: život je jači od umora.
Hteo sam da ovaj zid ne bude samo „lep“, nego da stvarno menja osećaj prostora. Da čovek koji žuri, makar na sekund, zastane pogledom — i da mu bude lakše. Bez patetike. Samo: toplije, šarenije, ljudskije.

Kako je nastajao mural: 3 dana, tim i živi proces.

Oslikavanje je trajalo 3 dana.
To je onaj tempo kada se budiš već sa bojama i linijama u glavi — i ceo dan živiš na zidu.
U izradi murala učestvovalo je 4 pomoćnika. To nije „pomoć četkicom“, nego prava timska realizacija: obeležavanje, podloge i zalivi, ritam, preciznost, podrška kada treba brzo da se zatvori veliki obim posla. Kada je tim uz tebe, rad postaje dinamičan — i zid raste bukvalno pred očima.

Najvažnije su ljudiUlična umetnost nikad nije samo priča o umetniku.

Dok smo radili, ljudi su zastajali: neko je pitao, neko je samo posmatrao, neko se nasmejao i nastavio dalje. I upravo ti kratki trenuci su suština. Tada shvatiš da mural zaista radi: ne „stoji“ na zidu, nego ulazi u dijalog sa gradom.

Šta je na kraju ispalo„Flowers“ je postao vedar znak na ruti.

Nije agresivan, nije „glasan“, već prijateljski. To je priča o boji kao energiji, o ritmu, o lakoći — o tome da i tamo gde su obično beton i žurba može da postoji tačka lepote.